Planina Tara
Na krajnjem zapadu Srbije, gde Drina pravi najveću okuku u svom toku, smeštena je najlepša srpska, a ujedno i jedna od najlepših planina Evrope – Tara. Malo je mesta sa toliko zelenila, mira i tišine.
Postoji više legendi o nastanku samog imena Tare. Jedna od njih kaže kako su stari Kelti (narod koji je nekada naseljavao veliki deo Evrope) imali svoju boginju lepote – Taru. Tražeći jedno od najlepših mesta da joj podignu hram, hodili su i brodili čitavom Evropom. Došavši na ovu planinu, zadivljeni njenom lepotom i tišinom, odlučili su da baš tu, na mestu koje se nalazi u neposrednoj blizini današnjeg hotela “Omorika“, podignu hram.
Planina Tara se prostire na 19.200 hektara i zbog svojih izuzetnih prirodnih retkosti 1981. godine dobar njen deo proglašen je nacionalnim parkom. Prosečna nadmorska visina od 1000 do 1200 metara i netaknuta priroda idealan su spoj za odmor i oporavak. Najviši vrh, Zborište, visok je 1 544 m i nalazi se na 4,5 sata hoda jugozapadno od hotela “Omorika“. Od ukupne površine koju Tara zahvata, preko 70% čine guste četinarske šume. Među njima rasuti su proplanci, pitomi, zeleni i prepuni tišine. Planina krije i hrani izuzetno bogat životinjski svet. Na njoj živi preko 1000 biljnih i više od 200 životinjskih vrsta. Preko 300 srna pase na proplancima Tare i preko 300 divokoza pentra se kanjonom Drine, dok je oko četrdeset medveda nastanjeno na planini. Dok budete šetali Tarom, dok vam nozdrve budu pune mirisa gorskog bilja i smole, pratiće vas razdragani cvrkut ptica, kojih ovde ima preko150 vrsta.
Ono što slavi planinu Taru jeste drvo neizmerne lepote, Pančićeva omorika. Naš čuveni botaničar Josif Pančić tragao je dvadesetak godina za drvetom, za koje je čuo da postoji, ali nije znao gde. Posle mnogo lutanja sreo se sa njom 2. avgusta 1875. godine na brdu Vis, u selu Zaovinama, gde se danas nalazi prelepo gorsko jezero tirkizno zelene boje.
Pančićeva omorika naseljavala je veći deo Evrope, ali je ledeno doba uspela da preživi samo na planini Tari i u kanjonu reke Drine zahvaljujući toplim strujanjima Panonskog mora koje je nekada davno dopiralo do oboda planine. Svako drvo Pančićeve omorike, koje bilo kad i bilo gde da sretnete na svetu, potiče, što korenom, što semenom – sa planine Tare.
Tara je dugačka preko 40 km i na njenom najlepšem, istočnom delu, smešteni su hoteli Vojne ustanove „Tara“ (hotel “Omorika“ i hotel “Beli bor“). Osim svoje neizmerne lepote, koja svakog ostavlja bez daha, malo ima planina sa takvim okruženjem kao što ga ima Tara. Podno njenih severnih padina nalazi se reka Drina i prelepo jezero Perućac (dužine 52 km) nastalo izgradnjom Hidroelektrane “Bajina Bašta“. Jezero, provlačeći se kroz litice trećeg po veličini kanjona na svetu, dopire do podnožja čuvene na Drini ćuprije u Višegradu.
U neposrednoj blizini nalazi se i prelepi gradić Bajina Bašta. Podvučena pod samu planinu smeštena je i zadužbina kralja Dragutina iz trinaestog veka, Manastir Rača. Na južnim obroncima ušuškala se Mokra Gora kojom vijuga Šarganska pruga, jedna od najatraktivnijih sačuvanih pruga uskog koloseka u Evropi i gde je pribežište, daleko od svega, u svom Drvengradu, pronašao i naš najveći reditelj, Emir Kusturica. Blizu hotela Vojne ustanove „Tara“ leži i selo Kremna, u kom su rođeni, rasli i proricali jedni od najvećih svetskih proroka, čuveni Tarabići. Na samo četrdesetak kilometara od centra Tare nalazi se Zlatibor (jugoistočno) i Višegrad (jugozapadno).
Kažu da planina Tara ima najviše pozitivne energije i izuzetnu koncentraciju negativnih jona koji su od vitalnog značaja za zdravlje ljudi. Glavnu ulogu u “sprovođenju” kiseonika u naš organizam imaju upravo ti tzv. negativni joni. Zato smo sigurni da ćete, kada posetite ovu planinu, zaboraviti na sve brige i da će ona postati vaša mirna zelena luka.
